Četiri slepca i slon

Published on 03/21,2009

Kao mali sam voleo da čitam, između ostalog, i bajke. Volim ih i sada, kao veliki, mada su pojmovi "veliki" i "mali" vrlo relativni. Među posebno omiljene zbirke bajki spadalo je nekoliko knjiga koje su još moja majka i moj ujak dobili kao mali. Reč je o starinski lepo ukoričenim knjigama bajki iz različitih delova sveta. Cela serija je imala, ne znam, 100, 200 knjiga, ali ove koje su se vrtele u našoj porodici su bile samo njen mali deo, svega 5, 6 komada. Bajke sa Aljaske (eskimske bajke), bajke doseljenika u Ameriku, indijske bajke, uzbekistanke bajke, pakistanske bajke...

Među tim bajkama se nalazi i bajka o četiri slepca i slonu. Spada u onih 5% bajki koje su mi ostale u sećanju, zbog toga što je reč o jednostavnoj i kratkoj priči. Srećan sam zbog toga jer tek sada, kada sam porastao, shvatam njenu genijalnost.

Priča govori o tome kako su jednog sunčanog dana četiri slepa prosjaka radila – šta? – prosjačila prašnjavom ulicom nekog indijskog grada. U jednom trenutku začuše glas nekog muškarca: "’Ajde, slepci, pomerite se. Prolazi sahib na svom slonu! Pomerite se sa njegovog puta da vas slon ne zgazi!"

Slepci se pogledaše (tj. uradiše odgovarajući prosjačko-slepački ekvivalent) i rekoše tom čoveku: "O, časni čoveče, mi smo ubogi slepci. Rado ćemo se pomeriti sa puta da ne budemo na smetnji, ali, vidiš, mi smo slepi od rođenja i nemamo tri blage veze šta je to slon! Možemo li mi samo da ga opipamo, čisto da imamo predstave o čemu se radi?"

Čovek, očigledno sluga dotičnog sahiba na slonu, se sažali i zaustavi slona po sred puta, iako je imao zeleno svetlo na semaforu. Ova četiri slepca priđoše slonu. Jedan je uhvatio kljovu i počeo da je opipava. Drugi se uhvatio za nogu slona. Obgrlio je i tako je opipavao. Treći je nekako stao ispod slona i opipavao njegov trbuh odozdo. Četvrti je uhvatio slona za rep.

Pošto su četiri slepa prosjaka opipala slona, sahib, sluga i, naravno, slon nastaviše svojim putem. Ostavili su za sobom četiri prosjaka koja su se svađala. Jedan je tvrdio da je slon nešto mnogo tvrdo i šiljato. Drugi ga je ubeđivao kako laže, zato što je slon nešto poput stabla drveta. Treći je vikao: "Što lupate gluposti, svojim rođenim rukama sam opipao slona, sa sigurnošću tvrdim da je slon nešto kao bure koje visi okačeno!" Četvrti  je odmahivao glavom jer zna da je slon nešto poput zmije, samo tanko i kraće.

Mislim da je suvišno da komentarišem ovu pričicu. Koliko puta vam se desilo da vas gledaju čudno, da vas ne razumeju, da vam se možda i podsmevaju zbog vašeg stava ili mišljenja o nekom slonu, i to samo zato što je većina opipala samo kljovu ili rep, a vi spadate u onu manjinu koja je videla ili opipala celog slona? Mnogo puta, predpostavljam. Tako je, barem, slučaj sa mnom i nekim ljudima iz mog okruženja :)


Comments

  1. 03/22,2009 | 09:54

    ova priča me uvek podseti da sve treba razgledati iz mnogo uglova, pa tek onda doneti sud.
    Prijatno!

  2. 03/22,2009 | 13:07

    Kako je to tačno,
    a opet želimo da svi gledaju iz našeg ugla...
    i ljutimo se kad nije tako:)

  3. 03/22,2009 | 14:26

    Nije poenta u uglovima. nije poenta sagledati slona iz različitih uglova. Poenta je sagledati slona celog, a ne parcijalno. O tome ja pričam.

    A i ako ćemo o različitim uglovima... Nije meni problem da neko pogleda celog slona, iz svih uglova. Problem je prvo tom nekome objasniti kako on ne gleda celog slona, kako je upoznao samo jedan njegov deo.

    Banalan primer je situacija od pre nekih 9, 10 godina kada sam se mnogo primio na jedan bend, stalno sam ih slušao. Kome god sam rekao da ih slušam, svi su me gledali čudno. Poenta je u tome što su svi znali taj bend po 5, 6 najpoznatijih pesama, a slučaj je hteo da su mu tih 5, 6 pesama među najgorim pesmama. I svi su bili u fazonu: Ah, pa to je sranje. Onda sam prestao da spominjem ljudima da volim taj bend, osim ako sam ulazio sa njima u neku dublju priču - tada jesam spominjao taj bend, ali sam i morao da pojasnim situaciju, tj. da im objasnim da su opipali samo kljove od celog slona.

  4. 03/22,2009 | 16:36

    Naravoučenije: ako si slep, suzdrži se od komentarisanja. :) Ili: ne petljaj se u stvari u koje se ne razumeš. :D

    Velika pouka: ne raspravljaj se sa slepcima. :D

    Izvinjavam se, danas mi se dugmence kojim se reguliše raspoloženje zaglavilo na "nasty". :)

  5. 03/22,2009 | 17:15

    Zajebavaj, zajebavaj :P

    Svi smo mi slepci, u ovom kontekstu o kome pricamo, naravno. :]

    Za mnoge stvari o kojima imamo oformljen stav nismo ni svesni da je taj stav oformljen na osnovu nedovoljne kolicine informacija.

    Evo jos jendog banalnog primera. Ja volim fantastiku (mnogo vise naucnu nego epsku, ali moze i epska). Ali, recimo, Konan mi je uvek bio djubre od fantastike. Imas misicavog lika koji ide i kolje i to je to. I imam drugara koji obozava Konana. I ja sam njega stalno zajebavao zbog toga... Sve dok mi nije pojasnio neke stvari. Kako su filmovi, serije, crtaci i vecina stripova o Konanu jeftina kopija pravog Konana. Ispricao mi je neke stvari o originalnoj seriji knjiga o Konanu koje su me odusevile. Svet koji je taj pisac (ne znam mu ime) stvorio nekih 15-20 godina pre Tolkina, ideje koje je iskoristio, pa istorija... Mislim da po pitanju istorije jednog izmisljenog sveta jedino Tolkin moze da ga nadjebe! Fenomenalno osmisljeno, u svakom slucaju! I Konan nije tek tako tabadzija, vec covek sa istorijom lika, sa motivacijom, i sl.

    Eto, moj drug Drakce me je ubedio da sam pipao slona samo za kljovu. Bio sam slepac :]

  6. 03/22,2009 | 17:39

    "Eto, moj drug Drakce me je ubedio da sam pipao slona samo za kljovu."

    Aaaa, tako mi je malo falilo da preformulišem ovo! :)

    Zezam se. :) I naravno da se slažem sa tobom - ono što nas dobrim delom karakteriše kao vrstu je ta neverovatna sposobnost tupljenja o stvarima o kojima ne znamo dovoljno. A naše neznanje nas ne sprečava da se tvrdoglavo držimo sopstvenog mišljenja, ma koliko pogrešno ono bilo. :)

  7. 03/24,2009 | 00:36

    ja sam odrasla na dotičnim bajkama :) fantastične su!

    btw, takav je slučaj sa svima . . .

  8. 03/24,2009 | 22:39

    Je l' znaš na koje knjige mislim? One što imaju povez nešto kao konoplja, onako, drap boje, a na koricama stoji ilustracija od pola uspravne strane :]

  9. 04/30,2009 | 15:08

    Jeste da je sve staro više od mesec dana - ali je toliko dobro da moram nešto da dodam (pošto voliš SF nadam se da će ti biti blisko): Jedan profesor je pokušao da objasnu četvrtu dimenziju analogijom: Ako zamisliš bića koja su potpuno pljosnata (tj. žive u samo dve dimenzije) i onda u njihov svet uneseš recimo jabuku, njima će to izgledati kao samo još jedan zeleni krug...

    Zaključak?

    Valjda: "Svi smo mi slepci!?"

  10. 05/29,2009 | 13:01

    Sa svoje tačke gledišta svaki "slepac" je u pravu.

  11. 08/26,2009 | 23:37

    nije bajka nego sufi alegorija
    pricha s pukom

    o autoru

    http://en.wikipedia.org/wiki/Rumi

    moja preporuka da prochitash neku anegdotu od Nasrudin hodže

    npr

    Nasrudin hodža je često prelazio iz Perzije u Grčku na leđima magarca. Svaki put bi na magarca nabacio ogroman zavežljaj pun svakakvih stvari, i s time prelazio iz zemlje u zemlju.
    Graničari su znali da Nasrudin nešto krijumčari pa bi svaki put zaustavljali i temeljito pretresali. Ali, koliko god tražili nikako da otkriju šta to Nasrudin prenosi. Kad bi ga upitali šta prenosi hodža bi uvijek reci:
    "Ma nešto krijumčarim"
    Dugo nakon toga Nasrudin se naseli u Egipat. Jedne prilike ga srete jedan od onih graničara pa ga priupita:
    ˝Dina ti hodža, mnogo je prošlo od kako si ono prelazio preko granice, hoćeš li mi sad reći šta si ono krijumčario s onim magarcima.
    - ˝Pa magarce˝, reče hodža.

    poz

  12. 03/04,2010 | 09:58

    Priča o slepim ljudima i slonu potiče iz Indije. Medjutim, njene različite verzije se mogu naći ne samo kod Hindusa i Djaiinista već i kod Budista i Sufija. Ja sam tu priču pomenula u mom blogu pod naslovom "Samospoznaja i spoznaja".
    Za adekvatnu spoznaju je neophodno postići potreban balans koji se manifestuje kao poštovanje i sebe i svega izvan sebe. Ljudi koji prosudjuju kroz osećanje inferiornosti ili superiornosti (arogantnosti) nisu u stanju da postignu takav balans, samim tim ni adekvatnu spoznaju.

  13. 08/20,2010 | 21:23

    DESIGNER CLOTHING DESIGNERCLOTHING DESIGNER CLOTHING.

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me