Tadžikistan

Kako do Interneta u Srbiji?

Najkraći odgovor: Nikako.

Malo duži odgovor: Pa zaaaaaaaajbano, ne znam, mooooooožda, ali teško. (češ-češ po glavi)

Hoćete dugačak odgovor koji sve objašnjava? Vežite se, polećemo...

Ambijent je sledeći: veći deo svog vremena provodim u Beogradu na prinudnom radu, da ne kažem studijama. Imam tu čast da kažem da sam jedan od prvih ljudi u Srbiji koji je koristio ne-dial-up internet, jer sam već u februaru ili martu 2005. uveo adsl u stan u kome sam živeo. Kako god, šetao sam se po raznim stanovima, provajderima i servisima na relaciji adsl-kablovski. Sve bez mnogo muke.

Sad sam apsolvent i, kako je prošao ispitni rok, rešio sam da sledeća 3, 4 meseca provedem kući. A tamo situacija sledeća: Moji imaju uveden adsl, ali ja ne živim sa njima već dve, tri godine, već sam na drugom kraju grada, imam stančić u kući gde žive i moj ujka i moj deda. Stan k'o stan – ima telefon, ima struju, ima vodu, ima kanalizaciju, ALI! nema uveden Internet. Nije mi ni trebao jer sam tu provodio godišnje najviše dva meseca, i to nikako iz jednog cuga.

Cela ova priča bi bila manje bolna da živim u Bajinoj Bašti, Donjem Milanovcu, Alibunaru ili Dimitrovgradu. Ne nipodaštavam ja nikoga, ali je činjenica da su to gradići sa 4, 5 hiljada stanovnika, udajljeni od Beograda (svemoćne tačke konvergencije sveg kapitala koji se sliva u Srbiju) u broju kilometara koji se piše sa tri cifre, jednostavno, “unutrašnjost” u svom najtipičnijem izdanju. Jok. Ja živim u Smederevu, u jednom od najvećih gradova u Srbiji, u gradu koji je na jebenih 40 minuta vožnje od centra Beograda. U gradu gde moje muke počinju :) (Dalje)