Zima, zima, e pa šta je...

Danas me umalo nije ubio kubik snega. Idem ulicom i TRAS! Na pola metra od mene se srušila gomila snega sa krova zgrade pored koje sam prolazio. Prvo sam se štrecnuo, a onda pogledao oko sebe da li me je neko video, da li mi se neko smeje. Dobro je, Vitanovačka ulica je bila uobičajeno prazna.

Prvog dana ovog Velikog Snega (iliti pre 3, 4 dana) sam kroz prozor stana video da je pao sneg. Naravno da sam bio oduševljen. Ruku na srce, ni približno onoliko koliko sam se oduševio kada sam izašao iz kuće tog dana. Tada sam shvatio da je to najveći sneg koji sam video u poslednjih nekoliko godina, možda čak i deset. Sneg ima tu neobjašnjivu moć da sve učini lepim. Čak i naši socrealistički gradovi izgledaju mnogo lepše pod slojem snega. O ogoljenom gradskom drveću, o selu ili prirodi pod snegom neću ni da pričam, to je svojevrsni stereotip lepote koga smo valjda svi svesni, nema svrhe da sad i ja to ponavljam:) (Dalje)


Tehnika nas iskvarila, njojzi hvala

Pozdrav, pozdrav svima na severnoj i južnoj Zemljinoj polulopti, pozdrav! Oduvek sam voleo da kradem taj pozdrav koji je Lane Gutović koristio kao Pustolov. Ne zato što zaista pozdravljam severnu i južnu poluloptu, kao greeting the whole world the hippie way, već je Pustlov bio jednostavno kul :)

Noćas sam imao jedno zanimljivo iskustvo. Što bi se reklo, nas nekoliko blejali na gajbi kod drugarice. Sedeli smo, cirkali smo pivo, nije da smo se ponapijali i nadrogirali – sedeli smo, pili pivo, pričali... i gledali crtaće. Ne, nismo gledali Simpsonove i Futuramu, nismo gledali South Park, nismo gledali mange i hentai porniće, jok. Gledali smo Duška Dugouška! Nekako se, u nekom trenutku, neko setio da pokaže ostalima neki dojajan klip na JuTubetu, a onda se neko drugi setio da pokaže neki drugi, pa je neko treći našao Duška Dugouška. Ne što je našao Duška per se, već je reč o crtaću sa našom starom sinhronizacijom, gde su glasove vadali Nikola Simić, Đuza Stoiljković i mnogi drugi dobro poznati, ali davno zaboravljeni glasovi koji su nas istog trenutka vratili u detinjstvo. Da, posle tog crtaća smo pustili neku drugu epizodu Duška Dugouška, pa neku treću, pa X-tu... Nakupilo se tu, bogme, nekoliko sati gledanja Duška Dugouška. Sa jednim izletom na Šilju u lovu na tigra.

Neću sada da pričam o tome koliko smo se uživali i smejali, niti ću da pričam o tome kakvi su nekad bili crtaći, a kakvi sada, neću da patetišem o prošlim vremenima i detinjstvu, to su sve neke druge teme. Ne, juče su mi se desile neke stvari koje su mi do juče bile spojive samo u teoriji, ali ne i u praksi.

U čemu je, zapravo, stvar? (Dalje)